Šta novi francusko-nemački non-pejper znači za Zapadni Balkan i gde je tu Srbija?

Sve oči su u petak bile uprte u Tivat, gde su se najveći evropski lideri okupili na Samitu Evropska unija - Zapadni Balkan. Prvog dana samita, Nova je ekskluzivno objavila sadržaj francusko-nemačkog non-pejpera kojim se predlaže novi model proširenja Evropske unije. Dokument predviđa postepeno uključivanje država kandidata u pojedine evropske programe, institucije i politike i pre punopravnog članstva, u zavisnosti od napretka koji ostvaruju u reformama.

Gde je tu Srbija? 

Komentarišući ovaj non-pejper, izvršni direktor Centra savremene politike Nemanja Todorović Štiplija, kaže za Novu da je dokument potencijalno veoma značajan za zemlje koje su u procesu pristupanja EU, jer prvi put na ovako konkretan način pokušava da spoji dve stvari: da proces proširenja ostane usmeren ka punopravnom članstvu, ali da zemlje kandidati koje stvarno sprovode reforme ne čekaju sam kraj procesa da bi počele da osećaju koristi evropske integracije. 

Međutim, kako kaže, to ne znači mnogo za našu zemlju. 

"Za Srbiju je ključni problem u tome što ona u ovom trenutku praktično nema mnogo šta da uradi sa ovim papirom, jer gotovo sve što on predviđa kao uslov Srbija nije ispunila, iako je za to imala više od 10 godina pregovora. Za razliku od nekih drugih zemalja, uključujući i one koje su mnogo kasnije postale kandidati ili otvorile pregovore, Srbija danas nema otvorene sve klastere od 1 do 5, nema dinamiku zatvaranja poglavlja, nema kredibilan napredak u oblasti demokratije i vladavine prava, i ne nalazi se u poziciji da koristi ovaj novi model kao ubrzanje ka članstvu", navodi naš sagovornik. 

Dodaje da suština predloga Francuske i Nemačke jeste da zemlje kandidati, na osnovu konkretnog napretka, mogu postepeno da dobijaju pristup pojedinim delovima jedinstvenog tržišta, programima EU, sastancima institucija EU, bezbednosnoj i odbrambenoj saradnji, pa čak i nekoj vrsti EEA+ modela pre punopravnog članstva. 

"Ali to nije politički poklon, već nagrada za urađeni posao. Dokument izričito vezuje ove koristi za ispunjavanje standarda, privremeno zatvaranje relevantnih poglavlja, IBAR, usklađivanje sa politikama EU i napredak u reformama, uz mogućnost da se sve povuče u slučaju nazadovanja. Zbog toga je ovaj papir za Srbiju danas pre svega ogledalo propuštenih prilika. Srbija je pregovore otvorila još 2014. godine, dok od 2021. nije napravila suštinski novi korak u pregovorima", navodi Todorović Štiplija.

Pojšnjava da u oblasti vladavine prava, Srbija u ovom trenutku ne može da zatvori klaster 1, niti da dobije završna merila za poglavlja 23 i 24, odnosno ono što se u regionu često prepoznaje kao IBAR logika, procena da je zemlja dovoljno napredovala u osnovnim oblastima da bi mogla da ide ka zatvaranju tih poglavlja. 

"Bez toga nema ozbiljnog nastavka procesa. Istovremeno, Srbija nema ni politički kredibilitet u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, odnosno poglavlja 31, gde je usklađivanje sa EU, uključujući i sankcije Rusiji, jedna od centralnih tema. Zato ovaj dokument može mnogo da donese regionu, ali Srbiji u ovom trenutku samo ako promeni politički pravac", napominje izvršni direktor Centra savremene politike.

Šta još predlaže non pejper

Dokument kojij je objavljen tokom Samita u Tivtu, pojšanjava sagovornik Nove, može da bude velika prilika za Albaniju, Moldaviju i druge zemlje koje imaju jasniju proevropsku dinamiku, jer im otvara mogućnost da se institucionalno, ekonomski i politički približe EU pre samog članstva. 

"Za Srbiju, međutim, on u sadašnjem stanju ne znači ubrzanje, nego dodatno razotkrivanje činjenice da je zemlja sama sebe izbacila iz prve evropske lige kandidata", zaključuje on. 

Dokument koji je Nova objavila naslovljen je kao "Novi zamah za doprinos proširenju uoči predstojećeg samita EU-Zapadni Balkan (5. jun 2026.) i samita EU-Moldavija (22. jun 2026.)"

Osim što predlaže postepenu integraciju zemalja kandidata u pojedine politike i institucije EU kroz sistem „gradivnih elemenata”, francusko nemački dokument predlaže i mogućnost obustavljanja procesa u slučaju nazadovanja u reformama.

Takođe, predviđeni su redovni sastanci predstavnika Zapadnog Balkana i Moldavije sa evropskim komesarima i poslanicima, kao i češći kontakti između Evropskog parlamenta i nacionalnih parlamenata regiona.

Lideri i ministri zemalja kandidata mogli bi da učestvuju u određenim tačkama dnevnog reda neformalnih sastanaka Saveta EU i Evropskog saveta kao posmatrači, bez prava glasa, pod uslovom da su zatvorili relevantna pregovaračka poglavlja. Za učešće u sastancima Saveta za spoljne poslove i jaču saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane bio bi neophodan privremeni završetak Poglavlja 31.

Predlog uključuje i šire učešće u programima EU poput Kreativne Evrope, Digitalne Evrope, Erazmusa+ i Horizonta Evropa, kao i dublju integraciju u jedinstveno tržište EU kroz SEPA sistem, roming, energetiku, transport, digitalno tržište i druge oblasti.

Puno učešće na jedinstvenom tržištu bilo bi moguće po modelu Evropskog ekonomskog prostora plus, uz ispunjavanje uslova vezanih za preuzimanje i primenu pravnih tekovina EU. Dokument poziva Evropsku komisiju da pripremi konkretne predloge za postepenu integraciju zemalja kandidata tokom pristupnog procesa.